Svetomir Marjanović: Naši Hari Poteri

Listajući arhivu tokom praznika naišao sam na intervju ministarke Diane Dragutinović Presu od 2. januara 2009. Nije bitno što je tada izjavila da će nam 2009. biti bolje nego u godini ranije, već nešto drugo: rekla je da ako hoćemo da nam bude bolje, „svi zajedno moramo da mislimo pozitivno, jer, ako očekujemo dobre stvari, one će se stvarno i dogoditi"!

I onda su zbog ovakvih javnih nastupa, ali i modnog stila, Diani nadenuli nadimak Hari Poter, po popularnom dečaku mađioničaru koji se bori protiv zla i nepravde. Priznajem, tada sam se smejao ovoj izjavi ministarke čiji je posao da brine o državnoj kasi.

Dve godine kasnije Hari Poteri su počeli da se umnožavaju u Srbiji. Prvo je premijer Mirko Cvetković poželeo građanima „da ima razloga da sa optimizmom očekuju Novu godinu", da „treba da izađemo iz filozofije katastrofizma, budući da pesimizam i nezadovoljstvo nisu saveznik u borbi za bolji život jer vode opuštanju i očekivanju pomoći sa strane".

Onda nam je predsednik Boris Tadić prvih dana januara poručio da „ne podležemo atmosferi u kojoj se izvlači zaključak da nema nikakve šanse i da je sve bezvredno". Tadić kaže da „moramo biti optimistični jer imamo realne kapacitete da izađemo iz krize, čak bolje nego zemlje koje se danas diče da imaju bolju poziciju od Srbije".

Danas, ove izjave nisu mi smešne.

Verujem da u Srbiji neće biti bolje dok se kod svih nas ponovo ne probudi ona energija koju smo imali, na primer, posle agresije NATO-a ili posle 5. oktobra. Dok svaki novi dan ne počnemo da doživljavamo kao šansu za novu pobedu i priliku da sebi i drugima pokažemo koliko smo dobri. Dok iz glave ne izbrišemo onu uklesanu da niko ne može tako malo da nas plati koliko mi malo možemo da radimo. Dok ne shvatimo da nećemo nigde doći smrknutih lica, lenjošću, odbijanjem da stalno učimo i ismevanjem odgovornosti.

Ovu energiju može da probudi samo neki veliki događaj ili lični primer! Kao kad ruski premijer Putin pošalje ministra energetike da za kaznu Novu godinu dočeka sa građanima koji su ostali bez struje! Mogu li nešto slično Cvetković i Tadić? Mogu li da uvedu disciplinu i odgovornost? Teško!

Samo, neka naši Poteri znaju da će im se dalje ubijanje ovo malo preostalog optimizma opasno obiti o glavu! Ljutnja i depresija su veliki, građani su na ivici.

(Pres)